Бранич

НЕКОЛИКО ПИТАЊА ИЗ ОБЛАСТИ АКЦИЈСКОГ ПРАВА 235

2 ' а) Са своје страке, доношење одлуке да се п о в е ћ а основна главница нужно је са разлога што се, отписивањем у целости изгубљеног акцијског капитала, тај капитал, као део корпорацијског супстрата, и формално-правно уништава. Како, међугим, друштво не може постојати без таквог капитала, то се његов номинални изиос (износ основне главнице која је потпуно изгубљена) мора повисити да би се од тог новог, већег износа, први износ могао одбити, па да ипак нешто преостане. Иначе, за повећање првобитне основне главнице, које се закл^учује ради спровођења њеног отписивања, с х о д н о в а ж е — баш као и за свако друго повећање те главнице законска наређења о образовању акцијског капитала у време формирања друштва. То долази отуда, што повећавање главнице пружа могућност за проширивање сарадње између старих акционара и прилику за улазак нових личности у заједницу, јер ствара накнадна чланска места. Тим самим фактом, повећање главнице претставља оснивачки акт, чије извршење, у смислу чл. 12, подлежи контроли збора акционара и изасланика Министра трг. и индустрије, који, у својству комесара, присуствује том збору. Уосталом, упис деоница, које одговарају износу повишења главнице, може се обавити, како на подлози уплата у готовом новцу тако и помоћу апора или улога у стварима. У овом последњем случају, очигледно је да се, поред оне скупштине на којој је у виду измена Правила одлучено иовећање главнице (чл. 63), мора доцније одржати још једна скупштина (чл. 12 ст. 4). Ово, што важи када се упис износа повишења главнице врши уношењем улога у стварима, взжи и тада, када тих улога нема Одиосно када се за уписане акције даје улог у новцу: пошто закон не предвиђа два поступка за повећање осиовне главнице, који би одговарали двама начинима уплате улога. Само, док при остварењу износа повишења на подлози апора, она друга скупштииа — која се мора одржати најдаље у року од два месеца од дана када је поменути и знос потпуно уписан (чл. 11 ст. 2) — има нарочито за задатак да коначно одреди вредност апора и број акција које се у замену за њих дају, дотле је, у случају преузимања износа повишења главнице уплатом новчаних улога, односна скупштина првенствено дужна да се „увери" да је т а ј и з н о с п о в и ш ења заиста у целости уписан и да је положен „проценат" од имените вредности акција који се по закону мора дати у тренутку њиховог преузимања (чл. 12 ст. 3 у вези чл. 11 ст. I). 2 } Ову сходну примену наређења о образовању основие главиице друштва у стварању на повишење главнице једног већ по-

2] ) Таква дужност, разуме се, постоји и кад се повећање деоничког капитала врши помоћу апора, али је тада она донекле потиснута и обухваћена у оној другој дужновти збора да одреди воедност апора и број акција које се у замену дају.