Бранич

СУДСКА ПРАКСА

255

Пошто је осудно решење, чији се поништај тражи донето по одредбама Грађанског судскот :поступка, а нема услова из § 623 гр. п. п. за подношење тужбе због ништавости, то се у смислу чл. 40 Уводног закона за гр. п. п. у конкретном случају са разлога да је меница на основу које је донето осудно решење фалсификована може тражити обнова поступка по старом гр. с. п. али ово није разлог ништавости." По рекурсу тужилачке стране. Апелациони суд у Београду закључком од 8 марта 1939 год. Пе '315 укинуо је закључак Трговачког суда са разлога: ,Погрешно је налажење првога суда изложено у нападнутом закључку, јер осудно р.ешење, које је у питању, донето је по прописима грађ. суд. пост., према којем законском пропису: да ли постоји разлог за побијање, "просуђиваће се по прописима који су важили у погледу побијаног поступка у време кад се овај поступак вршио, то ће се с обзиром на цитирани законски пропис и разлог за поновљење парнице у конкретном случају ценити по прописима грађ. суд. пост., односно по прописима § 426. По ревизионом рекурсу тужене стране. Касациони суд у Београду закључком од 6 октобра 1939 год. Рек. 200, преиначио је закључак Апелационог суда и тужбу тужиоца одбацио са разлога: Према чл. 40 Уводног закона за Закон о судском поступку у грађанским парницама о питању постоји ли разлог за побијање просуђиваће се по прописима, који су важили у погледу побијеног поступка у време кад се <овај поступак вршио. Па како је осудно решење, чији се поништај у конкретном случају тражи, донето по одредбама Грађанског судског поступка, то ће се у смислу цитираног прописа Уводног закоиа, о томе да ли постоји разлог за побијање истог, расправљати по старом г. с. п. Овај пак, закон. разлог, да се осудно решење огласи за ништавно с тога што је донето на основу фалсификоване менице, сматра као разлог за поновљење парнице — § 426 т. 4 истога па се стога ово поновљење и може тражити, а не подизати тужба због ништавости, коју стари Законик о судском поступку у грађанским парницама и не познаје. Са разлога, пак, што ово решење није правилно достављено, сада тужиоцу Обрадовићу, не може се ни по новом г. п. п. исто побијати тужбом због ништавости, јер то не предвиђа његов § 623 г. п. п., у коме су наведени случајеви у којима је оваква тужба допуштена, а по старом г. 'с. п., који овде за оцену питања постоји ли разлог за побијање уопште, ;има значаја, као што је горе већ изложено, може се тражити само задржање одсудног решења од извршења."

Суд не може да одбије предлог за доношење пресуде због изостанака, зато што се стр нка, која је уредно примила позив за рочиште, налазп на издржавање осуде. (Закључак Касационог суда у Београду од 28 .септембра 1939 год. Рек 478). У правној ствари тужиоца Д. С. противу туженика Ч. Р., због накнаде за умањену способиост, Окружни суд у Пироту закључком од 19 септембра 1938 год. По 55/38 одбио је предлог тужилачке стране за доношење пресуде због изостанка са разлога: „Тужилачка страна у тужби својој предложила је, да суд донесе •следећу пресуду: тужени Чедомир, дужан је платити тужиоцу Драгољубу, 66.000 дин. на име накнаде за лечење у болести, умањену доживотну радну способност и трошкова тужбе са 60/ 0 интереса од тужбе до наплате, ка» н какнадити му трошкове заступања у 10000 дин. По овој правној ствари одређено је прво рочиште на дан 19 септем■бра 1938 год. и на ксто за тужилачку страну позват је заступник тужиоца Ц. М., а за тужену страну тужени Чедомир. На прво рочиште за тужилачку страну дошао је њен заступник Ц. М., а за тужену страну нико није дошао и ако је туженик Чедомир по Ј.ласу достазнице По 55/38-5 позив благовремено примио. На овом првом