Бранич

276

„Б РАНИ Ч"

И. Гледиште по коме потомци вољног убице могу да наследе имовину убијенога. 1). Касациони суд у једном своме оделењу (одлука бр. 5*61 1906. г. налази: „И ако је син као вољни убица свога оца, по § 419. Грађ.. Зак. изгубио право наслеђа, унук убијенога, син убице, према § 399. Грађ. Зак. наслеђује убијенога, пошто он то своје право није могао изгубити, јер је оваква кривица личног карактера, тесе њене грађанске последице не могу на другога простирати". (В. Др. Г. Никетић: Грађански Законик, одлука цитирана уз § 419 стр. 261. 1909. г.). 2). Исто тако Касациони суд у својој одлуци Рев. 1268 37, налази: . ,Убичина деца имају право наследства имовине убијенога, јер наслеђују по сопственом праву, а по праву представљања одређује се само квота" (В. Петковић, цитирана одлука уз § 419). 111. Као што се види, како оделења Касационог суда, тако исго и Општа седница по истом питању су доносили различиге одлуке, наиме једни су налазили: да потомци убице не могу да' наследе убијенога, док су други налазили да ови могу да наследе убијенога, позивајући се на исте законске прописе. Из овога је излазило да је и пракса судова морала да буде различита. Да би се ова различитост у пракси отклонила Касациони Суд је морао да по овом питању донесе своју Начелну одлуку на основу § 16. тач. 1. Закона о своме Устројству у вези чл. 46. Уводног закона за Законик о поступку судском у грађанским парницама, која је одлука обавезна за већа и Општу седницу Касационог суда. Начелна одлука, по истакнутом питању, Касационог суда гласи: „Недостојност вољног убице да наследи убијеног, о којој је реч у § 419. Грађ. Зак. не простире се и на убичину децу, те ова, представљајући свога оца по § 399. Грађ. Зак. могу наследити заоставштину убијеног, без обзира да ли је њихов отац -— вољни убица —- у времену расправе заоставштине убијеног жив или не". Образложење ове одлуке Касационог суда гласи: „Одредба § 419. Грађ. Зак. не садржи наређење о прелазу недостојности вољног убице да наследи убијеног, на убичине потомке, као што је то регулисано у § 541. Аустријског грађ. зак. . као његовог изворника, у коме се наређује, да потомци кису искључени из наслеђа ако недостојни умре пре оставитеља, из чега а соп!гапо излази да ће искључење наступити, ако је кедостојни у животу. У поменутом пропису нашег Грађанског Законика постављена је само норма, да вољни убица не може наследити добро убијеног. Осим тога предвиђено је, да муж, ако убије жену или је свирепо избије, да она од боја умре, нема права наследства у њеном миразу, нити може наслеђе, које су