Бранич

282

„Б Р А Н И Ч"

циљ да укажемо на то: да је одлука Среског суда за град Београд која је сматрала да се постављено питање има решити применом прописа о сметању поседа, погрешна и ако она задовољава практичну страну овога спорног питања ипак сматрамо да би једном требало изнети на чистину правно решење тога нитања, које би имало ослонца у постојећим позитивним законским прописима. У Београду као и у другим великим градовима у којима свака зграда мора да има и свога чувара званог настојник зграде, њихов однос према кућевласницима обично се регулисавају на два начина: ]) Кућевласник даје бесплатан стан настојнику стим да је дужност овога да води рачуна о чистоћи у кући, да отвара спољна врата и уопште да врши све оно што му прописује кућни ред. Овакви настојници обично су редовно запослени на другом месту као мануелни радници а у својим слободним часовима врше дужност настојника зграде. Оно што је овде важно то подвлачим: Настојник не плаћа закупнину већ стан добија као накнаду за свој горе означен рад. 2) У другом случају настојник је ангажован код кућевласника преко целога дана стим да је дужан да врши- оне послове које врши настојник из тачке прве а поред тога дужан је да остзне преко целога дана у згради како би вршио и друге нослове као: ложење централног грејања, разне оправке код закупаца, надзор над лифтом и т. д. а зато он поред стана добија и извесну одређену плату, То су углавном два типа настојника зграде као редовне појаве њиховог пословања у односима њиховим према кућевласницима. Сада се поставља питање у каквим односима стоје ови настојници зграде према својим кућевласницима? Код случаја под бр. 1. изгледало би да се појављује однос закуподавца према закупцу али ако размотримо пропис § 677 Гр. з. видећемо одмах да ту о закупу не може бити речи. Да би постојао закупни однос уопште, треба да се испунедва елемента: а) да постоји закупно добро. б) да закупац плаћа „опредељену цену" за закупљено добро. У првом случају елеменат под а) постоји али другог елемента под б) нема пошто кућевласник као што смо горе рекли даје настојнику зграде стан бесплатно односно као накнаду За рад који настојник врши у његовој згради. Према томе пошто оба елемента једновремено као такви се не појављују, то ни закупни однос између кућевласника и настојника не постоји. Код другог случаја под 2) имамо на првом месту исти. однос између кућевласника и настојника као што је то гореречено. Међутим у овом другом случају пошто настојник при-