Бранич

284

„Б Р А Н И Ч"

За појам државине довољна је фактичка власт на једној ствари. У немачком праву ови држаоци имали су правну заштиту не само према трећим лицима већ и према самом „посредном држаоцу' од кога су они изводили своје право. Наш ррбијански Гр. з. усвојио је, према аустријском праву, државинску теорију римског права по којој за појам државине потребна су два елемента: фактичка власт на ствари и воља држати ствар и уживати је као своју у своје име. Из таквог појма државине изводила се и двојака заштита: 1) државинска тужба са циљем да обезбеди држаоцу мирну државину. Свака противправна радња којом се држаоцу није одузимала дрлсавина ствари већ се у ма ком правцу неповољно утицало на мирно вршење државине, претстављало је повреду државине и могло се тужбом отклонити на тај начин што ће се учиниоцу радње забранити даље узнемиравање што се по новом Гр. п. п. врши путем подношења тужбе због сметања поседа (државине). 2) друга врста тужбе имала је за предмет повраћај државине у случају када би је држалац изгубио противу своје воље. Претпоставка за овакву тужбу била је да је држалац имао ствар у својим рукама и да му је ствар одузета п р о т и вп р а в н и м п у т е м. Први случај државинске заштите не може да дође у обзир код решдвања нашег питања; изгледа да би дошао у примену други случај државинске заштите. Али претпоставка за овакву заштиту јесте да је држаоцу ствар одузета противправн и м п у т е м. Ми смо видели у почетку да је кућевласник као држалац стана који је издао настојнику, на првом месту престао бити држалац од дана када је стан предао нстојнику на употребу. Поред тога и ако настојник не жели да м^ испразни стан ипак не можемо рећи да је кућевласнику одузета ствар противправним путем. Прво што у овом случају немамо елемената „одузимање ствари'' и друго што немамо онај главни елеменат за државинску тужбу „противправност". Према томе када не постоје ови елементи онда не можемо рећи да су испуњени они услови потребни за државинску заштиту. Из свега изложеног поставл^а се нитање: шта је предмет тужби сметања поседа? § 548 цитира: „када се тужбом захтева само закључак и повраћај последњег стања п о с е д а". Из овога и из следећих прописа видимо да се сметање поседа односи само на .сметање д р ж а в и н е. Неоспорно је да је законодавац имао намеру доносећи ове пронисе да заштити државину ствари или права; то се види и из § 44 Тач. 4 Гр. п. п. који говори о надлежности Среских судова па каже да ће за „спорове због сметања поседа (узнемиравања државине)" бити надлежан Срески суд. Према томе када је смегање иоседа узнемиравање државине у том случају по нашем мишљењу не би се могло рећи да би кућевласник за себе могао казати да га настојник згра-