Бранич

286

,,Б Р А Н И Ч"

рује суду као Богу, поштује институцију суда као највећу светињу, у коју се још узда, и којој се обраћа, да га заштити, да. га одбрани, односно да му пружи правду. Пресуде судске очекују се као реч правде, коју је изрекао непристрасни судија, и шој се покоравају у име те правде. Велика је и деликатна дуж.ност делити људима правду. Велика, јер је у питању изрећи правду, а деликагна, јер је изричу људи, људима, по једном несигурном критеријуму, који опет људи стварају и тумаче најчешће по своме личном схватању.. Зато они који деле правду, треба да су у најбољој могућности да своју функцију могу извршити онако, како то народ очекује.. Шта треба учинити да се омогући судијама да одговоре високом задатку и послуже правди, нећемо овде износити, јер би то прешло обим овога чланка. Указаћемо само на једно, д а док се не буде завела правда у самој судској; институцији, да дотле судије неће моћи и сами делити правду људима. Правда ће се изрицати, и она се изриче данас, али бојати се, да ли ће ту правду осећати народ онако, како је он жели, упоређујући суд са Богом. Ми тврдимо, да ће судије, и поред свега настојања, да савесно врше деликатну дужност судије, због неправди које би према њима као личностима биле учињене, односно због неправди којеби се у судству чиниле, •— бити у немогућности да се одрже на потребној висини представника правде. Јер и судије су људи, који имају све склоности и мане обичних људи. Колико је шкодило и шкоди правилној функцији суда оно прескакање група, где су млађи по дискреционим правима постајали старији, услед чега је долазило до ситуације, да су ранији писари појединих судија, постали председавајући у већима, где је ранији судија своме писару требао да буде члан већа; или, да су скорашњи писари расматрали пресуде својих судија као чланови већа окружних или виших судова, — не треба истицати. Познато 1 је да оваки и слични случајеви коче правилан рад у судовима, стварају неслагање и распре међу самим судијама, а то све шкоди самој институцији. Ако игде, у суду треба да посгоји ред, а међу судијама хармонија, јер само тако може се очекиваги, да суд заиста може бити представник правде која се на земљи изриче. Поред прескакања група, неуредног унапређивања, запостављања једних, а унапређивање других, најчешће доста млађих, па чак и мање марљивих у служби, да не кажемо мање способних, долази и једна нова уредба, која издваја и привилегише судство са једне одвојене територије, за коју опет важи Закон о чиновницима од 1931 године, као да судије у целој нашој земљи нису једнаке. Недавно објављеном Уредбом о измени и надопуни уредбе о службеним односима бановинских службеника од 12 листопада 1939 године, донетом на предлог Бана бановине Хр-