Бранич

АДВОКАТ ИЗВРШИЛАЦ КРИВ. ДЕЛА ЗЛОУП. ПОВЕР. 293

корачење границе датог овлашћења одн. свака повреда дужности правозаступникове не изазива за собом и кривично правне последице. Адвокат који чини унотребу свога права заступања туђих имовинских интереса или имања, вређа у кривично правном смслу само онда ту своју дужнаст, када вређа баш саме имовинске интересе или имање свога властодавца која је дужан да штити. Свако неиспуњење и прекорачење уговора о пуномоћију од стране адвоката, не повлачи дакле увек и кривичну одговорност. За кривичну одговорност, за разлику од грађанске, потребно је, да је за правни посао — уговор о пуномоћству — од битне важности дужност заштите имовинских иитереса и имања властодавчевих тј. да се тај посао тиче у главном заштите потраживања и имовине налогодавца. Само таква повреда дужности, која је поред, тога изазвала и материјално оштећење налогодавчеве имовине одн. имовинских интереса поверене пуномоћнику, може бити предмет кривично правног расматрања. Најеклатантнији и најчешћи примери повреде оваквих дужности јављају се код случајева располагања наплаћених сума за рачун властодавца на штету његову а од стране адвоката — пуномоћника. Мишљења смо да се у овим случајевима грађанско питање из пуномоћничког односа има решавати упоредо са питањем кривичне одговорности за дело злоупотребе поверења.2) Ово нарочито важи за случајеве када адвокат — пуно.моћник нпр. у више махова наплати одређене суме новаца за свога властодавца или од свога супститута и исти потроши у своје личне сврхе, које немају никакве везе са датим му овлашћењем, или када прећути своме налогодавцу, чак и по упиту овога, да је за његов рачун наплатио одређене суме новаца и исте му евентуално тек после више месеци поврати. Тада је несумњиво кривична одговорност адвоката — пуномоћника очигледна. јер је овај умишљено у своме пуномоћничком својству произвео извесну промену у имовном стању његовог властодавца, тако, да је услед ове повреде дужности адвоката настало и оштећење имовине одн. имовинских интереса његовог налогодавца. Позната је чињеница, да у свима случајевима уговорног заступања, (о осталим врстама заступања нећемо овде говорити), за адвоката постоји д у ж н о с т, да поред реалисања потраживања или вршења наплата за рачун властодавца, у колико што друго није уговорено, наплаћене суме о д м а х уступи одн. преда своме налогодавцу — §§ 651, 615 и 617 гр. зак. Но адвокат ипак не би био кривично одговоран, када примљене суме новзца за рачун властодавца не би овоме одмах уступио, у колико би он примљени новац или заменљиву ствар чувао као депозитар и држао у приправности, да их на захтев овлашћеног лица у свако доба овоме преда — § 887 гр. з. Ако се адвокат

2) Види противно Мишљење: Аранђедовић — Посебви део облигационог права Стр 85