Бранич

СУДСКА ПРАКСА

299

применом §§ 70 и 30 бр. 3. к. з. на казну од једне године строг ог затвора; К. Л. применом §§ 70 и 30 бр. 2. као и § 76 з. на казну од 2 године строгог затвора; и опт. Ф. П. применом §§ 70 и 30 бр. 3. к. з. на казну 3 месеца затвора и 600 дин. новчане казне, цпо ако не може да плати у року од 30 дана, од дана када пресуда сгане на снагу, да буде у затвору још 10 дана § 44 к. з. и т. д. Опт. Р. Ф. што је августа 1935 г у Чонопљи купио од опт. Ф. П. коња у вредности преко 1000 дин и ако је знао да је украден, дакле покретну ствар чији вредносни износи преко 1000 дин. себи прибавио да би тиме према оптужници поцинио дело из § 333 ст. 2. реч. 2. к. з. Опт. К. Ј. да је августа 1935. г. у Чонопљи дозволио Р. Ф. да тога коња, за кога је знао, да је украден смести у К. шталу, па би тиме према оптужници починио крив. дело из §-а 333 ст. 2. реч. 2. к. з. ослобађају се од оптужбе за ова дела на основу § 280 к. п. и т. д. До овакве пресуде дошао је првостепени суд на основу доказног поступка, казивањем оштећених Б. А. и X. А. као и признања опт. К. П. и К. Л. и Ф. П. па их је за дела напред наведена прогласио кривим, док опт. Р. Ф. и К. ослободио од оптужбе. При одмеравању казне суд је, опт. К. П. и П. Ф. установио олакшице признање, некажњен предживот и малолетство (стфији малолетник) па им је применио §§ 70 и 30 бр. 3. к. з. а опт. К. Ј. узео олакшице признање, малолетство (старији малолетник) и као отежицу поврат, пошто је раније за подобно дело осуђиван на казну лишења слободе, коју је издржао 2 августа 1934. г. па му применио §§ 70, 30 бр. 2 и 76 к. з., те им одмерио казну као што је напред изложено. По ревизији и призиву државног тужиоца, браниоца и опт. К. Л. и Ф. П. Оделење Б. Београдског Касационог суда под кре 10/1937 донело је ову пресуду. Касациони суд ревизију и призив Ф. П. одбацује а призив К. Л.. не уважава. Међутим призив Д. т. изјављен на штету К. П. К. Л. и Ф П. уважава, пресуду окр. суда у погледу одмеравања казне преиначује, те ове оптужене на основу законских прописа, наведених у пресуди Окружног суда отклоном § 30 бр. 2. и 3 к. з. осуђује К. П. иа казну робије у трајању од 1 године и 6 месеци; К. Л. на казну робије у трајању 2 године и 6 месеци а Ф. П. на казну стрбгог затвора у трајању 6 месеци и на новчану казну у износу од 600 динара, остављајући иначе пресуду окр. суда нетакнуту и т. д. а са доле наведених разлога. Против пресуде Окружног суда уложио је опт. Ф. П. ревизију и призив не означујући у чему су повреде, молећи препис пресуде, ради оправдања; међутим након уручења преписа пресуде ревизију и призив није оправдао, зато их је Касациони суд у смислу §§ 341 и 345 бр. 1. односно § 334 од. 1. у в. § 353 од. 1. к. п. одбацио. Исто тако противу пресуде уложио је призив Др. Т. у погледу сва три оптужена због благе казне. Касацнони суд узевши у расматрање овај призив, нашао је, да се код опт. К. П. има узети као олакшица једино признање, док се некажњен предживот код малолетника не може узети као олакшица, јер обзиром на њихово младо доба они само изнимно могу вршити кривична дела. Исто се тако код малолетника не може узети као олакшица малолетство онда, када се при изрицању казне примени § 30 кр. з. јер се ублажавање козне по овом § врши баш обзиром на малолетност, те малолетност не може два пута доћи у обзир код одмеравања казне. То исто важи и за опт. П. Ф., коме се узима у олакшицу само делимично признање, као и за опт. К. П., код кога се отклања као отежица. поврат, јер у погледу одмеравања казне долази до изражаја у примени §_ 76 кр. з. Према томе од олакшица, које је Окружни суд установио, Касациони суд је прихватио за К. П. и К. Л. само признање, а као отежицу установио је, да су крађу извршили на штету два лица, да су крађу починила два лица и ноћу код опт. П. Ф. само делимично признање као олакшицу, па је нашао, да при одмеравању казне нема ме-