Бранич

ПРСТАВКЕ КОЈЕ ЈЕ КОМОРА УПУТИЛА итд.

399

таква је, да она искључује сваку могућност вођења пословних књига које су прописате за радње и предузећа. По § 21 Закоиа о адвокатима адвокат је дужан да чува професионалну тајну о свим повереним му стварима, а по § 252 К. з. свако издавање те тајне инкриминише се као преступ. Тачну ревизију код једног адвоката није могуће извршити без прегледа свих досијеа. А у том случају прегледање аката било би у противности са прописима из § 21 Зак. о адвокатима и § 252 Крив. зак. Ово са разлога што је немогуће да се списи о награди ако уговор постоји издвоје из осталих списа и забележака, чије је чување законом зајемчено. Најзад у највише случајева, уговори о наградама уопште не постоје већ до примене долази постојећи правилник, чије се испитивање не да спровести без прегледа свих аката о свим предузетим саветовањима и радњама. Одбијање адвоката да покаже досије о повереним му предметима могло би га изложити и санкцијама пореске управе, у случају да се задржи одредба из правилника о обавезном вођењу књига, не само за предузећа н радње, већ и за занимања. С друге стране давање списа може адвоката на основу цитираних прописа из Закона о адвокатима и кривичног закона, изложити одговорности, не само по пријави властодавца већ и по службеној дужности, јер се дело по службеној дужности прогања. Са изнетих разлога о позивној тајни и са разлога што у уредби од 23 децембра 1939. год. нису поменута занимања, као обвезници којима се разрез врши на основу књига и бележака, ми молимо да министарство наше оправдано гледиште уважи и постојеће прописе тако протумачи да вођење књиига за адвокате није прописато.

На IX редовној годишњој скупштини Савеза адвокатских комора Краљевине Југославије, одржаној 28. маја 1939. године у Загребу, донета је, између осталих, и резолуција поводом полагања адвокатског испита на нодручју Касационог суда у Берграду, која гласи: „Одлагање ступања на снагу одредаба §§ 12—18 зак. о адвокатима у погледу п-олагања адвокатског испита, које је учињено одредбом тач. 4 '§ 33 фин. закона за 1938/39. и одговарајућом одредбом § 48. ст. I Правилника о вршењу адвокатске приправне вежбе и о полагању адвокатског испита, за правно подручје Касационог суда у Београду све до доношења јединствеиог Грађакског закона за целу државу, потпуно је неоправдано, противно је закону о адвокатима и аутономији адвокатског реда, па Скупштина савеза адвокатских комора изражава жељу да се ове одредбе укину •и закон о адвокатима спроведе у целини у живот и на правном подручју Касационог суда у Београду." Текст ове резолуције достављен је Господину Министру правде. По смислу одредаба §§ 12—18 Зак. о адвокатима адвокатски испит иолаже се у Апелационом суду пред комисијом коју сачињавају претседник и четири члана од којих двојица морају бити адвокати. По § 125. истог Закона полагање адвокатског испита у смислу горе наведених одредаба одложено је до ступања на снагу Закона о уређењу редовних судова од 25. јануара 1929. године. Закон о уређењу редовних судова ступио је на снагу 1. новембра 1937. године. Како А1инистар правде није у смислу овлашћења из § 19. Зак. о 'адвокатима прописао ближа упуства о полагању адвокатског испита, то се адвокатски испит није могао ни после 1. новембра 1937. год. полагати по цитираним прописима Зак. о адвокатима. Тек 19. априла 1938. год. донет

Секретар, Драгомир Ивковић, с. р.

Претседник, Владимир Св. Симић, с. р.

ГОСПОДИНУ МИНИСТРУ ПРАВДЕ — БЕОГРАД