Бранич

432

„Б Р А Н И Ч"

Према цитираним §§ треба разликовати: да ли је већ донета. осуђујућа пресуда крив. суда или није (било да је донета ослобођавајућа одн. одбијајућа иресуда, било да је крив. поступак још у току или уопште није покренут). 1) Ако је већ донета правноснажна пресуда крив. суда, онда по § 364 ГПП парнични суд не може сам да реши претходно питање, већ је у погледу постојања крив. дела и урачунљивости учиниочевој везан за пресуђење крив. суда. 2) Ако је већ донета правноснажна ослобођавајућа пресуда (§ 280 КП) или је правноснажно оптужба одбијена (§ 276 КП) или је пак решењем поступак обустављен, парнични суд мора сам да реши претходно крив. правно питање, које је било предметом одлуке крив. суда, пошто парнични суд није везан ослобођавајућом одн. одбијајућом пресудом крив. суда одн. решењем којим се крив. поступак обуставља. 3) Напослетку ако у тренутку кад се у парничном поступку има да реши једно претходно крив. правно питање, не постоји никаква правноснажна одлука крив. суда, онда је по § 255 ГПП остављено парничном суду, без обзира да ли је крив. поступак већ у току или уопште није ни покренут, да по свом нахођењу одлучи, хоће ли сам да реши то претходно питање или ће наредити прекидање парнице и сачекати одлуку крив. суда. Из наведеног излази да је кривични суд овлашћен да сам реши сва прејудицијална питања из крив. права, сем у случају кад већ постоји правноснажна осуђујућа пресуда о неком прејудицијалном питању, која пресуда везује парнични суд у погледу постојања крив. дела и урачунљивости учиниоца. Овим питањем се бавио проф. г. др. Б. Марковић у свом делу Уџбеник судског кривичног поступка (стр. 236, § 38, прво издање 1930 г.) и он га, поред јасних прописа ГПП о томе, није: правилно решио, (нити се у другом издању наведеног дела, које. је изашло 1937 г., исправио). Г. Марковић наводи између осталог: „Ако се у току грађанског спора појави сумња да је извршено какво кривично дело из КЗ, а решење те кривичне ствари могло би битно утицати на решење грађанског спора, грађански суд је дужан одмах обуставити грађански спор, докле кривични суд не расправи кривично дело. Пресуда кривичног суда по ,том делу веже грађански суд " Дакле, по њему грађ. суд не сме сам да реши ниједно прејудицијално крив. правно питање, већ мора у сваком случају обуставити (прекинути) грађ. спор, докле крив. суд не расправи појављено крив. дело. Погрешка г. Марковића је у томе, што је одговор на то питање тражио у КП п што га је решавао по начелима КП, уместо да одговор на т» тражи у ГПП. Јер је логично да ГПП пропише грађанском судији што ће он у току парнице сматрати утврђеним одлуком: друге неке власти, и која ће правна питања он моћи сам да реши, а која ће препустити другим властима на решавање.

Међутим законодавац је друкчије, него што је напред изложено, регулисао решавање крив. правних питања кад су она пре-