Бранич

ЗАШТО СЕ ОСТАВИНСКИ ПРЕДМЕТИ СПОРО ОКОНЧАВАЈУ? 449

да повериоде сазива и од њих узима изјаве, а још мање да о потраживању пријављених веровника (и ако наследници нису учинили предлог да се повериоци позивају) одлучује упутом на спор веровника коме наследници тражбину не признају. Наследници нису ни дужни да се о тим тражбинама изјашњавају кад се наслеђа примају „без пописа" или са пописом а не траже сазив повериоца ради испитивања тражбина. Кад се повериоци на предлог каследника огласом позивају и на рочишту за испитивање тражбина наследник неком од њих не призна тражбину, онда ће суд упутити на парницу веровника са непризнатом тражбином (§ 107 в. п.). Законодавац ни у том случају не наређује да се одреди веровнику рок у коме парницу треба да поведе, нити се суду налаже да расправу заоставштине одложи до окончања спора као кад су у питању опречне наследничке изјаве. Сазив повериоца врши се с а м о н а п р е д л о г наследника и то само ради тога да би наследник скинуо са себе одговорнсст „ако је пријављеним повериоцима исплатио више него што би отпало на њихове тражбине, кад би се заоставштина сразмерно поделила међу све веровнике" (Др. Цуља). У пракси се дешава да и ако наследник није ставио предлог за сазив поверилаца пошто се наслеђа примио без пописа суд узима изјаве од веровника који су се сами пријавили. Ове изјаве саопштава наследницима и пошто наследници тражбине не признају суд веровнике упућује на парницу одређујући им рок у коме парницу треба да поведу. Зашто то чини? Каквог то правног значаја има? Да ли ће поверилац изгубити право да остварује своју тражбину касније ако спор у одређеном му року не поведе? Наследник није тражио сазив поверилаца а поред тога наслеђа се примио „без пописа" (а исто би било да се наслеђа примио и са пописом) суд му мора уручити заоставштину а веровници своје потраживање могу остваривати и после уручења заоставштине. Одлагање окончања заоставштине до окончања спора нема разлога, јер поверилац ако мисли да ће бити осујећен у свом потраживању — ако се заоставштина уручи пре окончања спора — он може тражити обезбеђење (извршење ради обезбеђења). Према томе, одлагање окончања заоставштине ни са тога разлога не би било оправдано. Ако би се супротно узело, онда би свако лице са улице могло да обустави рад по маси и противу воље наследника и суда, јер би било довољно да се јави са неким својим минималним потраживањем и суд би по досадашњој пракси донео решење о упуту на спор појављеног веровника кога нико није звао да своју тражбину пријављује а нити су огласом на предлог наследника повериоци позивани. На закључак о упуту на спор веровник би изјавио рекурс а можда би имало разлога да на закључак другостепеног суда изјави и ревизиони рекурс. Кад решење ° упуту на спор (г.осле најмање годину дана) постане правоснажно онда веровник тек сад у остављеном року води спор који годинама може да траје а за све то време заоставштина се наследнику не уручује и ако нема опречних наследничких изјава и ако су сви наследници пунолетии и наслеђа се примили са пописом не тражећи да се повериоци сазивају или без пописа.