Бранич

Мишљења Схручног савета по § 77 Зак. о заштити аут. права 503

3) увећаној крив. правној санкцији придодати и какву споредну меру законом озналену; 4) наредити издржавање какве мере безбедности пре досуђене а неиздржане казне; 5) досуђеној или опроштеној или издржатој казни или мери безбедности урачунати досуђену а неиздржану меру безбедности одн. казну; 6) од казне у извесним случајевима законом одређеним потпуно одустати и 7) од казне одустати и у место ње досудити или тражити извршење само какве мере безбедности. Судијског уверењ дакле мора бити, али је оно уједно сведено на у закону тачно одређено поље примене. После овога од првенственог је значаја, упознати се са најбољим начином на који ће судија у границама своје слободе делатности, руководећи се идејом правичности, одмеравати кривично правне санкције са највероватнијом тачношћу 10 ). Да би до овако релативног али за људску способност највероватнијег тачног права дошао, судија мора при примени кривично правних санкција на конкретни случај имати у виду следеће елементе: тачно познавање циљева кривично правних санкција; познавање датих вредности које у конкретном случају представљају узрок осуде као и, оцену датих вредности а у односу на крајњи циљ кривичнога права сузбијање криминалитета, коме кривично правне санкције треба да послуже само као нужно средство 11 ). Циљеви кривично правних санкција као основ за одмеравање истих 12 ). Модерни кривични закони познају следеће кривично правне санкције: казне, мере безбедности којима додајемо и васпитне мере када је реч о млађим малолетницима. Да би ове мере законом предвиђене правилно и правично применио, судија мора познавати специфичне циљеве истих као и крајњи њихов заједнички циљ: сузбијања криминалитета у друштву. Све ове мере морају дакле и треба да користе постилгнућу опште корисног социално етичког циља сузбијања извршиочевог што за социалну етику представља њен индивидуално етички циљ. Само кроз дубоко и коренито познавање циљева ових мера може судија очекивати, да ће бити ближи правичном идеалном одмеравању кривично правних санкција. 10) Ре1егз нпр. вели да је слободно одмеравање крив. правних санкција: „индивидуална од правног поретка уздигнута оцена вредности или безвредности неког остварења или неостварења или врсте остварења" оп. цит. стр. 26 и 28. Ц) види ближе о овоме: РеЛегк оп. цит. стр. 57 и даље. 12) Види: Живановић — Дуалитет стр. 22, Аћимовић стр. 108, Во1епс оп. цит. стр. противно врло интересантно излагање али погрешно код Ре(:егз -а стр. 57 и даље, 70.