Бранич

Слободно судијско уверење при одмеравању кривичо правиих санкција 505

тачно право прописао за сам тај конкретан случај, да је за то имао могућности 16 ). При овоме је од основне важности и околност да одмерена санкција мора одговарати и правном схватању друштва у чијој се средини ова или она мера дужег или краћег трајања изриче. Интенција је модерних закона. а о томе мора водити рачуна и еудија, да у свако доба и код сваког случаја па и при одмеравању кривично правних еанкција интересе друштва доведе у еклад са интересом појединаца и тако и о једном и о другом интересу води увек рачуна. Дешава се, истина врло ретко, да техника извесног закона судију примора при одмеравању кривично правних санкција, да остане у закону предвиђеним границама одмеравања санкцкја, ма да му законом одређене границе изгледају или врло тешке илк пак врло лаке. Ово се можда може схватити и као једна мана модерних закона но с обзиром на постојећу законску оцену вредности самога дела, па и најтеже и најблаже могуће санкције за исто, као и с обзиром на општи интерес заштите појединаца од самовоље суда, ова замерка представља једно мање нужно зло од евентуално могућег већег зла, задавањем пуне слободе еудијама при одмеравању санкција у коме би случају дугогодишњи принцип освештаног Фајербаховог правила пића роепа зше 1е§е морао дефинитивно бити напуштен. Само на овај начин добијена санкција може бити од користи по сузбијање и заштиту од криминалитета, јер интерес слабије стране (појединца) који због друштва и онако трпи извесно зло, несме бити преко мере угрожен и његов даљи опстанак доведен у питање. Мера која не би била еквивалентна не само извршеном делу већ и виности као и самој личности извршиоца-кривца, који су елементи једино у стању да угуше и недозволе, да се у опште развије код извесног лица његов нагон за даљим вршењем кривичних дела, уништавајући при томе у основи и могући револт, који се код осуђеника ствара противу друштва због његовог неправичног трпљења 17 ), не би одговарала циљу крив. правних санкција као средству за постигнуће вишег циља — циља правичности. Слободно судијско одмеравање санкција а у границама које смо изнели као и на начин којим се ово уверење има оживотворити, представља заиста читаву једну уметност, која захтева не само потпору управних и административних власти 18 ) већ и извесне позитивне квалитете код самих судија, који ове мере изричу а које се изражавају у његовој правној спреми, правичности,

1е ) Полазна тачка за блаже или оштрије кажњавање не сме бити она врста и тежина санкције која представља аритметичку средину законом предвиђених врста и тежина санкција јер исто нема никакве реалне подлоге, ма да се даиас често овако одмеравају санкције. Види о овоме: V. 1Л-Л2 оп. цит. стр. 161 1 Ехпег — 8!;га:Е2итев81ш§8ргах1в стр. 59. 17 ) Види о овоме и зНспоте Ре1егз — оп. цит. стр. 83 и даље као леп пример настојања писца да нам прикаже, и ако у несистематском излаган>у, могуће случајеве повреде закона и правичности. 18 ) О овоие нарочито К. Јакковић — оп. цит. стр. 3 и даље.