Бранич

СУДСКА ПРАКСА

509

истиче у облику приговора по § 487 грпп., мора формулисати и поткрепити доказима писменим подиеском, а не у записник на расправи. По ревизији тужене стране, Касациони суд у Београду закључком од 2 јуна 1939 год. Рев. 633 укинуо је обе одлуке првог и призивног суда са разлога: „Заступник тужене стране, побијајући пресуду призивног суда у целости, у првом реду истиче, да је призивни суд погрешно нашао, да се истакнута противтражбина тужене стране,, не може у овом спору испитивати, будући да није поднет формални поднесак у коме би се истакао захтев за пребијање и предложили докази за утврђење противтражбине. Оцењујући ове наводе, Касациони суд налази, да се њима оправдана указује на недостатак у поступку, који спречава да се ова правна ствар претресе и темељно оцени — § 597 т. 2 грпп. Разлози за овако нахођење су следећи: Кад је у питању противтужба, којом се захтева нешто изван тужбеног захтева, онда се она по § 94 грпп. има поднети поднеском, за који важе сви прописи, који се примењују и за тужбу, што значи да то мора бити припремни поднесак са садржином прописаном у § 321 грпп. Но поред овлашћења, које тужена страна има, да у спору подигне противтужбу, тужена страна може у току спора у своју одбрану истакнути и противтражбину у циљу да делимично или потпуно одбије обавезу, која се тужбом тражи, али и не да иде преко тужбеног захтева, како би то могао бити случај са протнвтужбом. У том случају, када се дакле противтражбина истиче као приговор пребијања, нису у закону предвиђени прописи, који би налагали да се овакав приговор подноси у нарочитој форми, те се има узети, да се они могу, као и сви приговори за одбрану од тужбеног захтева, износити на расправи. Да закон пак прави разлику између противтужбе и протиЕтражбине, еиди се нарочито из §§ 252 и 487 грпп., у којима је реч баш о противтраж8ини, за коју се вели да се истиче приговором, а не засебним поднеском. С обзиром на изложено, кад је заступник тужене стране на расправи ■од 11 априла 1938 год. истакао противтражбину у висини тужбеног захтева, онда је суд имао да се спусти у оцену основаности овог захтева тужене стране, па по оцени питања, да ли противтражбина стоји или не стоји у правној вези са тужбеним захтевом, поступи по § 487 грпп., односно ако нађе за потребно примени § 252 грпп., не упуштајући се у опште у оцену основаности противтражбине, са разлога што је иста морала бити поднета •писменим поднеском — суд је погрешио, а тај недостатак поступка чнни, да се правна ствар не може исцрпно претрести и темељно оценити — § 597 —г. 2 грпп., па је са тих разлога ревизија тужене стране уважена. ; Јоваи Д. Смнљанић Адвокат као пуномоћник има право на награду иако ннје у спору "успео. Тужилац адвокат Драгутин Т..., као пуномоћник поред осталих по<слова био је овлашћен од стране пок. Трајка К... да покрене грађански ч спор противу Репепа М... ради наплате динара 220.000 Тужилац је обавио све послове по овом спору и позвао тужену страну да му заслужену на-граду исплати. Тужена страна није хтела мирним путем да плати ову награду, те је адвокат као тужилац морао да тужи суду туженика, тражећи признање награде и трошкова., као и законску камату за неплаћене трошкове до дана наплате. Како је Трајко, који је уствари овластио адвоката Д... да боди овај спор умро пре него што је овај спор окончан, то су се претставници масе пок. Трајка успротивили и почели систематски да оспора'вају ово право награде адвокату, наводећи у одговору на тужбу да је н>има познато да је пок. Трајко свакако уговорио награду са адЕокатом Д..., али да ће се ова исплатити само под условом ако адвокат Д... победи у -овом спору и успе са наплатом утужених 220.000 динара. Не признавајући право награде адвокату Д..., претставници масе не признају следствено 'ни интерес на ову тобоже ненаплаћену награду, јер тужилац као адвокат •зије овај интерес пријавио као своје потраживање у масу пок. Трајка,