Бранич

490

„В Р А Н И Ч'

старство просвете није могло предвиђати већ тада развој каснијег процесуалног законодавства. Кад погледамо текст §-77 Аут. зак. и § 1 Правилника о установљењу Стручног савета П. Бр. 7333 од 26. 2. 1930, онда видимо да то „саветодавно тело" даје Министарству просвете (а и другим властима) стручна мишљења у спорним питањима ауторског права (!) ако и кад судови и друге јавне власти траже таква од Министарства Просвете (дакле не од самог Савета) и то поводом конкретних спорова грађанских и кривичоих. И ако је овај текст § 1. Правилника, па и самог §-а 77. Аут. закона у стању да унесе извесну забуну у правни значај и циљ тога Савета стручњака („спорна питања из ауторског права") ипак је за сваког познаваоца основних принципа нашег судског устројства јасно да ови вештаци не треба да дају правна мишљења јер је за њих баш судија прави стручњак, него треба да дају Ирактична, техничка знања и упутства из области која је уређена Ауторским правом, нпр. шта су у музици транскрипције, варијације, фантазије, потпури итд. ако настане спор о повреди ауторског права прерадом туђег дела. Зато су и важније за овај „Стручни савет" све могуће професије чак и фотографска (има их три у данашњем саставу Стручног савета!) а правничка долази на крају 4 )! Тек ваљда неће музичари и фотографи давати правна стручна мишљења из области ауторског права судовима кад су они само за то ту, у претежном броју, да дају своја мишљења из односне своје струке која засеца у област ауторског права. Зато и каже § 7. тог Правилника да референт има бити одређен „према природи предмета", а § 15 истог Правилника предвиђа могућност да се оптира и друго стручно лице ван Савета. У чему оно има да буде стручно? Очезидно у струци која засеца у оквир одређен ауторским правом, али не у ауторском праву нити у праву у опште, јер примењизање и тумачење правних норми није задаћа или право ни једног другог стручњака или лица, него искључиво суда и судија. Сервирати суду правна стручна мишљења значило би у ствари судити а за то је по Уставу предвиђена Судска власт; ако би се допустило егзекутиви (Мин. просвете) да ма и путем, по свом избору именованог, тзв. Стручног савета даје судовима правна стручна мишљења, то би значило поремећај уставом предвиђене равнотеже државне власти јер би на тај начин егзекутива, извршна власт, у ствари судила, дакле арогирала себи судску власт.

3 ) Али ми имамо основа у каснијим уредбама које су изишле иницијативом тога Министарства, да верујемо да је оно имало и даље циљеве с тим Стручним саветом; о томе смо обилно писали у нашој студији ,,Да ли Уредба са законском снагом о ауторско-правном посредништву, има заиста законску снагу'', Загреб 1939. и доказали тенденцију да се надлежност Стручног савета том Уредбом и њеним Правилником прошири далеко преко граница одређених самим ауторским законом. 4 ) По чл. 3. цитираног Правилника, наиме, Савет стручњака сачињавају чланови „из реда истакнутих књижевника са знањем потребних језика, научника, музичара, заступника ликовне уметности, архитекта и инжињера, фотографа (!) и правника".