Бранич

537

шићу да после рата утиче на пок. Жизковића, да се врати активној политнци, да преузме воћство радикалног посланичког клуба и да изврши најзеће дело Раднкалне странке: споразум са пок. Стјепаном Радићем. За тако важан посао пок. Пашић није могао никога сигурнијег пронаћи и одредити од овога великог народног трибуна који и ову мисију извршује на највеће добро народа и отаџбине, стишавајући политичке страсти и са хрватске и са српске стране. Завршивши ову велику државну и политичку мисију, пок. Живковић се дефииитивно повлачи из активног политичког живота, служећи ипак као живи симбол како се поштено и предано служи народу и отаџбини. У запаженом говору г. Милана Ж Живадиновића, заменика претседника наше Коморе, на погребу пок. Живковића изложено је колико је профееиоиалног смисла и интересовања за наш ред имао пок. Живковић. Познато је такође да су се клијенти врло често служили његовим говорничким талентом и његовом ванредном правничком спремом у одбрани својих права. Н ако лојалан и пун такта, пок. Живковић је био опасан противник с погледом на своју велику спрему и бвестрано образовање, ма да он ове своје клијенте није никад злоупотребљавас. Интересантно је, међутим, ма и у најкраћим потезима, илустровати став гјок . Живковића на Преком суду, где је се налазио као окривљени уз плејаду тадашњих најбољих адвоката и најчувенијих политичара и правника. Материјал са Преког суда сачуван је у Браничу из 1899 године који су тада уређивали Милан С. Миловановић, адвокат, и Др. Миленко Р. Веснић, професор Велике школе. У жељи да сачува од заборава овај важан догађај и немајући да се боре са мање-више неодговорним елементима, већ у намери да одрже наш часопис на великој висини живог гласила. који бележи све важне догађаје у вези са правом и без обзира што је Радиклана странка једино гађана и најтеже погођена у тој тешкој епизоди нагае политичке историје, ондашњи уредници сачували су у Враничу драгоцен материјал са овог процеса. Пок. ЈБубомир Живковић налазио се је као окривљени у друштву Николе Пашића, Аце Станојевића, Стојана Протића, Косте Таушановића, Мнлана Ђурића, Ранка Тајсића, Гаје Милорадовића Др. Милована Миловановића, Др. Миленка Веснића и осталих. Државни тужилац је оптужио покојног Живковића за десет радњи, између осталог, што је писац брошура: ,,Буна у Србији" и „Демон Србије", што је нађен код њега проглас Радикалне странке са тобожњим позивом на буну у Србији из 1883 године, што је величао династију Карађорђевића на погребу Димитрија Катића, називајући Карађорђа највећим Србином и јединственим орлом од Косова, што се старао најзад да на сваком кораку велича дннастију Карађорђевића а умањи значај династије Обреновнћа, у коме је циљу „дошавши на забаву Великошколске омладине, питао, колико је дао прилога на каси Командант активне војске, па када је добио одговор колико, он је извадио и дао прилог за десет динара већи." (Бранич за 1899, стр. 705). 31 августа 1899 године испитивап је пок. Живковић пред Преким судом у присуству судом одређених бранилаца адвоката Мирослава Узунмирковића и Чеде Костића, који су своју тешку дужност са пуно части и достојанства извршили, ма да пок. Живковић, бранилац других у многобројним процесима, није дозвољавао да га ко други, сем њега самог, брани. Том приликом он је казао: „Нккад, господо, нисам видео страшнију тужбу, страшнијег државног тужиоца, него овога, који нас тужи. И као што је оно у Француској у једном нередовном стању државни тужилац узимао за доказ све, што су радили они чије су главе биле потребне, ако су ћутали, био је доказ, ако су говорили, био је доказ; тако је и овај случај. Ја се тужим за предлог на седници Главног одбора Радикалне странке, да се откаже плаћање порезе. То сам учинио, али, господо, то је идеја, која није приведена у дело, па према томе нема не одговорности. Кад је Гледстон хтео у Енглеској да учини крај једном злом стању, поступио је на тај начин, што је претио отказом порезе " Главни сведоци против њега били су један познати београдски трговац и један сељак из Добриња. Овом другом сведоку, који је лажно сведочио и позивао се на своје раније исказе којих се није углавном сетио на претресу, Живковић је казао: „Ти си једна вуцибатина."