Бранич

540

„Б Р А Н И Ч"

Рођен у Београду 1882 године поотављен је за јавног правозаступника 1910 годнне при Првостепеном Суду за град Београд. Више пута је биран за члана Дисциплинског већа коју је функцију вршио до краја свога живота код Касационог Суда. За време рата био је на разним војним дужностима као војни иследник. У свом опхођењу био је свакада одмерен и озбиљан али и приступачан, обдарен природним способностима са великим иекуством, истрајан и сређен а при томе од великог карактера и увек чистих побуда и части; до краја савестан а при томе даровит и сређен; његов критички дух освајао је а свестрано образовање са огромним хоризонтом његових погледа поставили су га и представили као врло цењену и вољену личност у нашем адвокатском сталежу и целом друштву. Природа је у њему сплела хармонично, обиље доброга као ретко где. У тренутку када је добри Гаврило прекинуо све конце који су га везивали за овоземаљски трошни живот, иза њега остају огроина дела, услуге, користи нашој заједници, која ће вечито с поносом бити везана за његово име. Он је за живота подигао себи споменик својим неуморним, плодним и успешним радом. Комора је у Београду била поносна његовим чланством. Његов рад богат 5'спесгша на правном пољу остаће за свакада забележен. Никада заморен, никада керасположен увек спреман да се са пуко воље одазове на сваки позив за опште добро, увек први својом вредноћом, честктошћу и љубављу био је спреа-ган за највише правно начело „да правда држи земљу и градове" и ,,да онај себи највише користи који другоме најбоље служи". Заједничко нам је свима сада осећање, да смо смрћу доброга Гаврила изгубили заиста дивног друга; породица је изгубила незаборављеног еупруга односно оца; престала је да делује једна од оних осноених снага на којима почива наш правни живот, престало је да куца једно топло, широко срце. ЕБегово име његов дух остаће међу нама вечито, утешимо се тиме. Слава и вечни помен колеги Гаврилу Леви-у!

БЕЛЕШ&Е Нозо иовећање судекнх такеа. — На предлог Министра финансија Министарски савет прописао је 21 децембра 1940 год. под М. С. бр. 1676 ову

УРЕДБУ О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О СУДСКИМ ТАКСАМА § 1 У § 45 Закона о судским таксама у ст. (2) у тач. под 2 брише се бројка 19, а у ставу (3) у тач. под 2 истог Закона брише се бројка: „45". § 2 У тар. бр. 2 Закона о судским таксама у напомени IV додаје се ст. 2 који гласи: „Осим тога наплатиће се ка име извршне таксе на излицитирану вредност 3%. Ова такса наплаћује се првенствено из вредности добијене на лицитацији, пошто дражба постане извршном." § 3 У тар. бр. 6 Закона о судским таксама у ст. (1) у тач. под 4 у место речи: „На вишкове преко 8.000.— динара још 1%" стављају се речи: преко 8.000.— динара до 10.000.— динара 200.— преко 10.000.динара од врености спорног предмета 2%. У другој напомени уз тар. бр. 6 Закона о судским таксама уместо износа: „8.000.—" ставља се износ: „10.000.—".