Бранич

18

„Б Р А Н И Ч"

кснског пропхса изреки -Не суд меру социјалне заштите за конкретни случај. Дналогија је праена устамова у систему кривичног законодавства опасна по право и слободу појединаца. То је несумљиво. Та опасност резултира из могуКности злоупотреба од стране суда на штету осумњиненог појединца, при решењу питања, дали је конкретно дело у опште кривично дело и при решењу питања, дали је слично овом (тежем) или оном (лакшем) у заксну предвиђеном кривичном делу од чега зависи и висина мере социјалне заштите (казне) која ће се изрећи. У Совјетоком кривич 'Ном за+сону могућност злоупотребе са гледишта права и слободе појединаца, ако судијски кадар није на високом моралном нивоу пове^ана је још и зато, што суд, код примене мера соци(јалне заштите, узима у обзир и „своју социјалистичку правну свест ценепи степен опште опасности извршеног кривичног дела..." — чл. 45 к. з. Разумљиво је што је у Совјетском кривичном закону допуштена аналогија. Совјетски социјално политички поредак, комунистички, заснован је на потпуној превласти колектива и свевласти заједнице над личнош-Ку и правима појединаца. Пстпуно супротно буржоаско-капиталистичком политичком систему, који по принципима индивидуализма више штити права појединаца. Совјетски поредак није партијски режим, него на научној основи заснсван нови систем, који према капиталистичко-демократском систему, значи не смену људи, већ смену система, револуцију, ликвидирање >не само в^идљивог богатства и ! ново економско и социјално уређење, но и ликвидирање основних схватања и права човека, борбу са вексвним навикама и природним правима човека као јединке. То су цва света, два супротна пола. Не два лартијска политички завађена режима, но два система који се потпуно кскључују и који су један према другом апсолутни. Совјетски систем у кривичном законсдавству, као у осталом и сви правни системи током векова, резутат је политичко-социјалног поретка који у тој земљи влада. С сбзиром на то, <и на искључивост према демократском капиталистичком правном систему, тешко ;је решити питање; ко има право одн.. питање дали је аналогија у кривичном закону оправдана или не? Совјетски поредак је револуционаран. Време које је од револуције протекло није дуго, поредак је недовршен. По схватању и учењу совјетских идеолога ово доба у Совјетском савезу и поретку је прелазно, припремно доба, за Комунистичко уређење које има тек да дође (беокласно друштво) — што значи, да циљ револуције и идеологије није -још остварен. Остварити се може само темељно и потггуном заштитом овог стања ко!је данас постоји, кроз такав правни поредак, ко}и -Ке најбоље одговарати политичко економском, који Ке најбоље заштитити такав политичко-економски поредак. Дналогија је такође један од средстава у систему тога правног поредка, чијом применом органи совјетског правосуђа штите пслитичко-социјални поредак, Треба онемогуКити сваки напад појединца или оргамизације појединаца, изнутра ипи с поља на заједницу, која се гради на новој идеологији сулротно осталом свету око ње. По цену повреде права појединаца и начела законитости — зато је