Бранич

УТИЦАЈ ПРИТВОРА И ИСТРАЖНОГ ЗАТВОРА.

основни појам Кривичног права — кривца). Значи и наш законодавзц је морао овим 'начином ускладити, колико се то могло, супротности ове две школе некодифицирајуНи циљ казне. Цитираним прописом о ублажавању каани и то кратксрочних «азни затвора законодавац је ишао на то да се овакве казне могу заменити и новчаним казнама, али је то услоеио налажењем суда ,,ако се циљ и овом може посткки". Ако суд нађе, да тај циљ (циљ казне уолште) може том казном постићи, онда ће изрећи новчану казну место затвора, што значи да ће доћи до иерицања све казне у смислу §§ 42—45 кз. То што је за^ко^нодавац а рпоп учимио у овом погледу јесте: што је ограничио примену овакве замене једино на врло лаке преступе, за које се учинилац кажњава казном затвора без назначења најмање мере 'истог (посебни минимум) било да је поред ове казне предвиђена и мовчана казна било да није предвиђена. Ово је заиста добра политика законодавчева у погледу сузби ања краткорочних казни, јер кад суд нађе да се -циљ казне и новчано-м казном може пости^и, нема бојазни да се циљ његове криминалне политике сузбијања оваквог криминалитета неће пости^и, јер судија (суд) ксји кривцу суди у могуКности је да оцени да л>и ■Ке се од случаја до случаја, циљ казне пости-Ки боље овом или оном казном, док овакву функцију законодавац нема нити је може имати. Законодавац, који закснодавну материју т арз}гас!о регулише не може све случајеве предвидети, док судија све случајеве које му жиеот пружа има да подведе под одговарајуће прописе и да пресуди. Дакле суду је остављено да по свом нахођењу врши ову замену. Примена прсписа § 71 тач, 5 кз. је алтернативна, упра-во суд је може примекити или не применити. Ниједним законским пропиеом суду законодавац кије наложио да мора оцењивати, да ли се циљ казне може пости-Ки изрицањем новчане казне или не може, па да тек после тога одлучује да ли ће овај пропис применити или не-Ке. Једино, ако суд нађе, да треба пр-именити овај пропис, дужан је да ту примену оправда разлогом постигнуЦа циља казне изрицањем новчане казне. Ово јасно произилази ех !еде — § 71 тач. 5 кз. На> против прспис § 77 кз. је императивног карактера, који пропис гласи: „Притвор или истражни затвор, ксји је осуђеник издржао, пре ■но што је 'Пресуда изречена, урачунаће се у изречену казну." Овај пропис наређује, да се притвор или истражни затвор мора урачунати у изречену казну. Суд не сме прспустити да то учини, јер би упротивном псвредио материјални заксн, и то баш на штету кривца. Нашем чланку је циљ да истакнемо утицај примене прописа § 73 кз. у случају ублажавања казне у смислу § 71 кз. и њихову колизију. Као што смо истакли, прописом § 71 тач. 5 кз. врши се ублажавање казне затвора замењивањем истога нсвчаном казном под условом постигнућа циља казне и овом. Овај се пропис може применити само тада ако кривац није био у притвсру или истражном затвору. Ако је пак био у овом, онда мора до+ни до примене пропис § 77 кз. и у изречену казну му се мора издржани притвор или истражни затвор урачунати. Кад се већ ово урачунавање мсра вршити онда о неком замењивању казне затвора новчаном не може бити говора, јер примена прописа § 77 кз.,