Бранич
72
,,Б Р А Н И Ч"
брз и јевтин. Стога треба добро уочити каква су овлашћења дата по ВП ванпарничном суду за решавање спорних и претходних питања, а исто тако треба дсбро рааликовати решава>ње таквих питања у ВП од решавања истих у НП, пошто су НП имала баш најнесрећније прописе у онима која регулишу решавање опорних питања: било је довољно да која од странака оспори какву чињеницу или какво право, па да се, иначе глсмазна машинерија старог неспорног поступка, сасвим укочи. На тај начин ве&и део предмета, за чије решење је био надлежан неспорни судија,, пребзцивао се на парнични суд, Последица таквог стања ствари је и сувише велики број несвршених неспорних предмета на територији Касационог суда у Београду, који су решаваии по старом поступку. Ма ка«о да се модерни Грађански парнични псступци смзтрају брзима, еластичнима и економичнмма, ипак не могу да иду у корач са темпом друштвеног м привредног развитка. Грађани траже брзу правду, без сувишних формалности и сувишних трошкова. Они сматрају да им ни модерни парнични поступници такву правду не пружају, и они све више избегавају редовно парнично судство, те се све више подвргавају суђењу избраних судова или па-к прибегавају поразнањима. А законодавац, који сам увиђа да парнични поступак све мање одгонара тим потребама појединаца, а не усуђујуки се, с друге стране, да дира у традиционална начела парничног поступка >и његове традиииочалне форме, решио се на нешто друго: он је многе правне одношаје, који су се решавали у парничном поступку, а код којих се осећа потреба за брзим и П'рости|јим решавањем, пренео у надлежност судова који +>е те услсве боље испунити, а то су ванпар'нични судови. Има још један разлог моји је закјонодавца руководио да тако поступи: У модерном парничном поступку сачувано је још увек начело римоког праеа: поп ргоЛсгзсаЈиг јисјех ех о№с!о. Међутим постоји велики број правних одношаја за чије је решење везан спшти интерес, и који спадају у круг оних приватних права, која су одузета од неограничене диспозиције странака, стога јавни поредак трзжи да, такви правни одношаји буду уређени без обзира на вољу непосредно заинтересованих појединаца. А како се то не може пости+и у парничном поступку, који се покреће само на иницијативу појединаца, ззконодавац је, да не би дирао у то начело парничног поступка, решавање о таквим одношајима пребацио у ванпарнични поступак, који се може покретати по службеној дужности. Кад све то уочимо и кад уоч'имо важност правних ствари ставље!них у надлежност ванпарничних судова и значај брзог решења тих ствари, онда -Кемо 'најбоље остварити намеру законодавца кад ванпармичнм поступак у пракеи учимимо брзим и простим и кад престамемо да га непотребно и недопуштено кочимо упуКивањем странака на парницу ради решавања опорних питања у случајевима кад је сам ванларнични суд овлашкКен да та питања реши.