Браство

ЈУЖНЕ ГРАПИЦЕ ДУШАНОВА ЦАРСТВА 109

са три стотине калуђера и анђели божји бише позвани из српске земље Маћедоније у Париград, да се потурче, јер вељаше султан: у једној земљи не могу бити две поглавице, мухамеданеки ч хришћански, но или патријарах да се потурчи, или да створи чудо, та да покаже важност своје вере и њега (султана) принуди, да се покрсти. Сава и патријарах Арсеније помолише се Богу, и гле чуда! Заигра сиње море и нарасте до царског сераја, састаше се Рамна и Београд, Раховица и Буковица, Плашкавица и бела Негуша, Шара и Немереч планина. Поплашени Солиман замоли патријарха, да одагна зло, а обећа да ће опростити њему, игуману Сави и светогорским монасима. На нову молбу Саве и патријарха Арсенија нестало је чуда, Солиман је отпустио калуђерс, даровао цркве, али патријарху не хте допустити да се врати у Пећ:

„Во света Пећа, во српска земља, Српека земља, та Маћедонија.

И се потурча земља бошњачка, земља бошњачка, права ришћанска, Шјо не дојде Арсо патрика,

Арсо патрика во св. Пећи. “

У лазаричким обредима очуваше Маћедонци помена о српском граду Охриду и јунаку Лазару, којима овако припевају : -

„Шета јунак Лазаре низ Охрида, Низ Охрида, Лазаре, Цариграда, Цариграда, Лазаре, сртског града.

«