Браство

о Х Р"И Д 139

који је везивао јадранско приморје са Солуном. Помиње се скоро пре две хиљаде и сто година као град маћедонеког краља Филипа ПТ. 6 римским освојењем Маћедоније (168. пре Христа) дође и Лихнид у њихову власт. При деоби царства припаде источној римекој (или грчкој) царевини, од које га освоји бугарски кнез Борис Михаило (852. —885). После пропасти бугарске државе (971.) дође Охрид на ново под Грке, али само за 9—6 година, јер цар Самуило ослободи од њих сву Маћедонију и, при крају десетог века, начини Охрид и царском и црквеном престоницом.“ Кад 1018. г. завладаше Грци Маћедонијом, узеше и Охрид, који т. 1082. освојише Нормани из Италије, али га на скоро (1085. повратише Грци, и остаде у њиховој власти сто двадесет година. Године 1205. завлада Охридом бугарски цар Калојан, али око 1217. год. налазимо га у држави епирског деспота Тодора Комнена, којем га оте, 1230. године, бугарски цар ован Асен П. Ну крајем 1246. заузеше га опет Грци и држали ву га све до Стевана Душана, који га ослободи грчке власти у почетку своје владе (1332.-1334). За владе Душанове управљаше Охридом севастократор Бранко Младеновић, отац Вука Бранковића, зета кнез-Лазарева. По емрти цара Уроша Охрид је био у држави краља Марка, и заповедаше њиме жупан његов Гропа (или Хропа), пашеног Балше Балшића, господара дете и једног дела Арбаније. Жупан Гропа ковао је своје новце, на којима се чита: „по милости божјој жупан

1 Пре тога беше престоница у Пресиц.

~,"