Браство

8 ОТА ПОББАШ НИКА

после његове емрти, требало да дође на царски престо брат његов Константин, други син цара Павла.

Али Константин, да би се могао оженити гроФицом Грузинском, доцнијом кнегињом Левицком, бејаше, још године 1822., изјавио своме брату, дару Александру, да неће да буде цар ни по коју цену.

Пар Александар и царица, мајка његова, не могући га одвратити од те намере, приме му тај отказ и, године 1823., Александар потпише један проглас (манифест), којим, примајући жељу Константинову, позива, по својој смрти, на превто млађега брата свога, трећега сина цара Павла, великога кнеза Николу.

Тај проглас (манифест) остави се у Успенску цркву у Кремљу, да се чува до цареве смрти.

Та је ствар евршена тако тајно, да сам велики кнез Никола, којег се највише тицала, није знао за њу.

Познато је, да је цар Александар први, у свом животу, врло много путовао по Рувији. У јесен, године 1825., проходио је кроз јужне крајеве своје царевине. У том путовању поболи се, и, у вароши Таганрогу, умре 19. Новемора 1825.

Несташници, који се сваком и евачем милују присмехнути, пшеали су, тада, на цареву смрт упућене бодљикаве пошалице, као што је, на прилику, ова:

ЛА РА А Ва ла а сјиа А + мо АЕ