Браство

150 ГЛИША ТРЛАЈИЋ

му кондиција. Од тада се издржавао својом зарадом, учећи другу децу. То није био лак посао, али чврстом вољом еве се може постићи и свака тешкоћа савладати.

У Сегедину је свршио осам школа, па оде у Будимпешту. Ту га као добра ђака препоруче богатој Рускињи, кнегињи Александри Павловној, и она ум изради, те добије од аустријског цара, Јосифа [1 стипендију, помоћ, коју је цар давао сиромашним а добрим ђацима. Глиша је учио и овде евојски, да му је тешко било наћи равна, али стипендију своју није уживао за дуго. Цар умре, а његовом смрћу шреста и његова заклада.

ЕЈ

Глиша је остао из нова без икоје помоћи, али сад га таква неприлика није могла пореметити у предузетом циљу, да себе изобрази и своме народу од користи буде. По савету једног свог професора, који га је врло пазио, пређе из Будима у Беч, и продужи овде почете науке. Учио је философију, више науке, које су потребне онима, који желе да буду временом проФесори. И ако је мучно живео, учећи друге, никад није малаксао; шта више, пошто је већ свршио ФилосоФију, ушште се да слуша и права, науке, које су потребне адвокатима. Осим обавезних предмета, учио је још врло марљиво Француски и руски језик и светску књижевност. Читао је књиге славних писаца свију народа а посебице немачкога. Што би му се у прочитаним