Браство

158 ГЛИША ТРЛАЈИЋ

једнако још зове кући, камо ћу се и вратити, чим будем свршио течај мојега звања.

„Нестрпљење, да дознам што о здрављу свију вас, гони ме, да вам пишем, те вав лепо молим, отпишите и ви мени, без оклевања и јавите ми о стању вашем и моје матере, као и мојих сестрица, зетова и пријатеља, са евима нашим суседима и сродницима.“

У истоме писму тражи Глиша, да му се пошљу: „темељне свирале“ (гајде) и „двоје гаће од ћенара или ћерћелије с вирошем“. Па пшипе даље:

„Ви ћете се удивити на ову наруџбину и питати: на што професору бачванске свирале '

„Мени су нужне свирале прво зато, да не заборавим да сам Љачванин, т. ј. траве, чисто српске лозе, као и моји прадедови. А друго, има нас овде неколико Србаља, који туже са мном заједно за гласом наших свирала, песама, сватовца и кумовске пратње. Дакле, ако нам испуните молбу, учинићете веби велику задужбину, и ми ћемо испити коју чашу рујна руска вина у ваше здравље!

„У прочем, поздравите ми све моје пријатеље, куме и прије, а отлишите што је можно скорије вашему

покорном

Трлајићу.“

Кад су Срби отели Београд од Турака о првозваном Андрији у год. 1806., кличе Трлајић родољудивим жаром: