Браство

160 ГЛИША | ТРЛАЈИЋ

А овако нас поучава љубави према својој народности и уједињењу: „Сви Срби треба да састављају један род и грозд. Ови, душама, једним и истим чувством. Чуством /зајамнога поштовања и поверења, чуством сагласности и теснога уједињења, чуством пријатељства, — о! највлађим чуством љубави према сведрагом пимену српскоме, чуством заборављања самота себе и расуђивања о општем благу свога љубљеног рода. Ово, једино усрећавајуће чуство, шрва је и најсветија дужност свакога сина српскога, дужност, коју нам налаже мудрост и милост, дужност, коју нам прописују опити минулиг векова пч политика, дуж ност, понављам, која нас, — ако је испуњавамо, — једино може учинити поштованима пред туђим очима и утврдити нашу срећу међу срећним народима на земљи.“ (У једном писму своме пријатељу у Карловцима, Петроград 25. Апр. 1805.) — Тако нека гласи први члан натег народног „Вђру:о“ !

Још му је врло лепо и пишемо, које је послао матери својој из Петрограда, кад је држао говор пред руским парем, приликом свечаног отварања преустројене велике школе. Писмо гласи:

„С. Петерзбург, 2. Септ. 1806. „Сведрага мати моја!

„Са срцем пуним најслађе радости и усхићења матам се пера, да баопштим вашему матерњем срцу велику срећу, која ме јуче нађе без мојег очекивања. У новоуређеном правословном вишем училишту, при