Браство

10 ОГ КУ ТРЕБИЊА.

нови „Севернога Друштва“ емислише да тада почну своје давнашње планове. 14. Декембра рано побунише они један део војске, говорећи да је лаж, да се Константин одриче престола, него су, викаху они, њега затворили у Варшави. Ова заклетва, која се тражи од војника Николи на верност, превара је. Сва побуњена војека изиђе на сенатску пијацу, вичући: — ивео Константин !

Неки, који су знали шта се ту плете, додавали су још: — ивела Конституција (устав)!

Али су војници тако мало знали о „Конетитуцији“ (Уставу), да су, ако је веровати неким песторицима, држали да је та „Хонституција“ жена Константинова !

Вође бунтовничке тада раздаду војницима муницију, и започну отворену буну, секући и зловтављајући официре, који ву се одуппрали овом покрету.

Никола изиђе из Зимњега дворца, и стане сам говорити светини, која се ту била екупила. Пошто јој је прочитао Александров манифест, и дуже сам говорио, светина се разиђе.

На тај начин, она побуњена војека, на сенатекој пијаци, оста без ове народне потпоре. Друге регименте, и скоро вав гарнизон, нису се били ни побунили.

Али бунтовници на еенатској пијаци не хоћаху ни за што да знају. Никола, јашући на коњу, окружен својим ађутантима, приђе к њима, и ушта:

— Шта хоћете ви, децо"

— Хоћемо цара Конетантина! одговорите небројни гласови.