Браство

168 СОЛУНСКИ МИР

воде Сиргијана, усиновљеника своје мајке Ксеније, о увреди величанства, да бар на њему искали гњев својих недаћа. Славни војвода дозна, да се тражи његова глава, а помајка му саопшти да ће зло проћи, због чега он умакне из Парпграда на острово Евбеју, а отуда пребегне краљу Душану, који га предусретне са раширеним рукама, јер се надао, да ће с њиме заокружити границе евоје краљевине на обалама архипелага.“ Тако вели о Душану и Спргијану један сувременик, а други опет, казујући како га је Душан предусрео с највећим благовољењем, додаје: да је Опртијан постао најближи Душанов сурадник, искрен друг, веран саветник, најпоузданији повереник домаћих послова, најделателнији извршилац краљеве воље, краће рећи, што је 'Темистоклес био за Артаксеркса, то је Сиргијан постао Душану. Као славног војводу Душан га је одавно знао, а сада је у њему стекао најлешпу киту цвећа. Краљ је веровао обећањима Сиргијановим, т. ј. да ће придобити Србији византијске покрајине у Маћедонији, а њему опет краљ обећао помоћ, да захвати врховну власт над Ромејцима, у чему га је хтео најуврдније помагати. Краће рећи, Душан и Сиргијан закључите уговор: да Опргијан помогне краљу освојити неосвојену Маћедонију, а Душан да помогне Спргијану да се зацари у Бизантији.

Ово је било при крају 1383. г.. Душан добије из Венеције поручено оружје, и у почетку 1232. г. крене војску, а Сиргијан разашље потајна писма по читавој византијској империји, по приморју и унутрашњим областима до саме Византије. У својим посланицама он је