Браство

172 СОЛУНСКИ МИР

него још изгубити главу. Ова достава ОФранцина показује, да се он није никаквом успеху надао, а опис стања ствари у граду солунском тврди, да су сваки час очекивали да ће град пастин Душану се предати. Солуњани су « нестрпљењем очекивали да се појави Опргијан, и били су решили да му отворе градске капије и, без најмање препоне, да се предаду и пусте непријатеља унутра у град. Цар није имао мира. Мориле га безбројне брите. Он је послао на бедеме 300 људи по препоруци Серанциној. Сваке минуте очекивао се напад, јуриш и предаја града. По наредби царевој у пристаништу је била готова и спремна трпра (војна царска лађа), у коју ће цар — ако се Серанца врати празних руку, —- вести, и што може брже отпловити у Византију, а град ће се предати. Одељење српске војске, над којим је командовао Сиргијан. било је улогорено на шесет стадија од акропоља солунског. Све је било спремно, да се сутрадан изврши јуриш на град. И кад је Спргијан спремао и удешавао јуриш, Серанца је мислио како ће побећи. Он емисли план, приступи Спргијану и саопшти му, да ће поћи и промотрити део градског бедема, да види, да ли на њему има наоружаних људи, који би град бранили. — „Добро“ одговори Сиргијан: „иди, за тобом ћу и сам поћи,“ Серанца оде в двојицом верних елугу. Кад су одмакли 12 стадија, они се зауставе, и на своје велико изненађење, угледаше Сиргијана, где им се сам самцит приближава. Они га сачекаше, опколише и мачевима смртно ранише кад потока Галика. Убилци у град утекоше, а Сиргијана по наредби Душановој у стан