Браство

178 (С ко АР-де Ае Р

првој и остаде у њеној власти и после досељења Срба, који га не могоше освојити, и ако су завладали већим делом скадарске области. Српски владалац у дети, Степан _Бојислав, покуша, пре 850 година, да овлада Скадром, али му то не испаде за руком. Срећнији је у томе био његов син Митанло, који завлада до Дрима и начини Скадар престоницом, и први од српеких владалаца назва се краљем. Скадар је остао зетека престоница преко сто година, докле га не оте трчки цар Манојло Комнен, користећи се ерпеком неслогом и међусобним ратовима. Ну није прошло неколико година, а Стеван Немања прогна Грке из целе Зете, и од тога доба па све до 1392. године Скадар је бло ерпеки, а последњих тридесет година и престоница Балшићима. Поменуте, 1392. године заробише Турци у једном боју зетског господара Ђурђа Страцимировића (Отраињића Бана по нар. песмама), по он мораде уступити Скадар султану Бајазиту, својем пашеногу, само да се опрости ропства. После три године Ђурађ оте од Турака Скадар, али, увиђајући да га неће моћи одржати, уступи га, 1396. године, са још неким градовима и земљама Млечанима, који се подвезаше, да плаћају њему и његовим наследницима по хиљаду дуката годишње од прихода скадареких. На тај начин Скадар пређе у туђе руке, по што су њиме Срби владали више од три ста година.

После смрти Балше Балшића (1421.), његов ујак деспот Стеван, син кнеза Лазара, покуша да освоји од Млечана Скадар, али му то не испаде за руком; с тога начини с њима мир (1423.), којим му