Браство

102

Богдан (оштро и плахо): Доцкан је, Вукашине '

(0 Кантакузеном смо се већ готово погодили. До који тренут биће ту.

Лушан : Војводо Богдане, не одмах у љутњу !

Угљеша (јуначно): Витешки краљу! допусти и мени, да рекнем једну. Тај Кантакузен, што нам нуди свој савез, тражи од нас нашу снагу, наше груди, мишице, нашу крв. Тражи да му ми пробијамо градове, да му крчимо пут и да му будемо заштита... Ја сам, светли господару, готов на твој миг у свако доба јурнути на тивућу оштрих мачева, не помишљајући на свој живот..., али ија мислим да би требало савлушати и Аниног посланака, бар да сазнамо положај обеју страна и разлику у цени.... „Не замери, краљу господару! Ти знаш да Угљеша вазда говори из ерца.

Оливер: Узвишени господару! Опрости, али ја морам још једном уложити своју реч. Моје сродетво 6 високим ти домом и хоје....

Угљеша, (прекида гај: Метнимо на мерило ране и крв!..,.

Душан (погледа их озбиљно и прекида): Сваки од ваб вредан је признања, милости и места у срцу краља свога. Али не заборавите да је корист нашега народа и државе изнад свега.... Угљеша! кажи мајци да посланик Анин може изаћи преда ме. (Говори даље тихо

са Синишом.)

Угљеша (одушевљено): То је права Греч праведкога краља ! (Оде десно у прву кулису.)

ПИТ