Браство

++

пр аРшА ну А ЕН

МЕ и 1

116

Богдан > АТИ СИ пуки Ненадак , што се само женидбом докопа и допузи до краљеве близине !

Угљеша (цикне): Ха, то је сувише! Сад те не ће заштитити ни својта ни кров краљев ! (Тргне мач.) Брани се!

Вукашин (полети пред Угљешу): Угљеша, брате ! Не, тако ти еилнога Бога, не! (Сви њихови окруже Угљешу и задржавају га.)

Угљеша (Отме се од својих и полети напред; великаши уз Богдана тТргну мачеве): У двориште ил' пред град, тек крви мора бити! да мном!

Богдан: Ни стопе! Овде се мора свршити !

Великашц (на Богдановој страни): Овде нек му суди мач!

Вукашин , Оливер и остали: На двориште, пред двор ! (Једни окруже Богдана, а други Угљешу и пођу с њима у дно позорнице уз громовиту вику): На двориште !

пред двор ! (Душан долази нагло и стане забезекнут.)

ПОЈАВА ХИЛ

Душан и гређашњи.

Душан : Куда % Шта видим ' Голи мачеви! Ко се то усуди Коме је глава на одмет'!.... 0, ви... али не ћу да изустим! Познијем вас све! Провидим вам и срце и душу !

Богдан: Господару !

Угљеша : Светли Краљу! |

Душан (тромовито): Ни речи.!,.. Хвалишући се својим родољубљем и надмећући се празним речима, да

(у једањ мах)

Јане ј УК ава 4 у А