Браство

117

покажете ко је од кога већи Орбин, раздражисте се и затазисте у страсти.... Толико се заборависте, те се усудисте да повумњате у љубав вашега краља према своме народу !....

Алтоман :- Оветли краљу !...

Душан (не слуша га): Усудисте се да посумњате, и ако сви добро знате, да у моме дому и у мојој краљевини нити има, нити сме бати других корпшети овим државних и народних !

Алтоман : Узвишени господару !....

Душан (Алтоману): Умири се, верна и честита душо! Из уста твојих и из уста ваших (покаже великаше уз Алтомана) Није се још изустила ни једна реч, ни једна помисао, а да није била намењена напретку, снази, величини и слави народној....' Али ОВИ (покаже остале), ОВИ најближи моме срцу и моме престолу.... Ови се заборавише !

Оливер, Вукашин, Угљеша, Богдан и осталм: Господару, краљу.... Опрости !

Душан (њима): Зар вам је додијало десет година мира у овој земљи •" Зар вам се досадила срећа и тишина у дому краљевом, властелинеком и народном % Зар вам је омрзнула слога и љубав у моме краљевству ' (Гледа их поносито и достојанствено.) Сумњате ди у државничку мудрост вашега краља Сумњате ли у његову љубав према народу и отаџбини Или су вам главе отежале на раменима ' !!

Сви : (0, велики краљу !

Душан: Та ја презирем тога надутога и лукавога Њантакузена — као шаучину! Али нам треба