Браство

ПЕРЕ

ПИ ла реа АНАЕ ' > з у

ГРОБ ЦАРИЦЕ ЈЕЛЕНЕ)

——>+——

97. Августа кренем се из Скопља Куманову равно у Фу, сата из јутра у пратњи суварије — каплара а нога Арнаутина, који је обично јутро и вечером певао путничке песме.

На истоку је даница била одскочила и зора се помаљала. Бреме је било тако лепо, како само Бог хоће. Ми смо путовали на коњма. Моја арапска бедевија, коју ми је поклонио Итумавов у Призрену, далево је одмицала унапредак, не гледећи на обичај у Турској, да пратња свагда мора ићи напред. ( леве се стране страшно црнела Црна Гора (Карадат), прикопчава уз вебеса, а на десну страну пукло пусто поље, покривено сумраком. Пут се пред нама белео као разастрта труба платна. Арваутин је певао некакву јуначку песму, позивајући на мегдан свакога, ко му се не би уклонио с пута. Неста сумрака. Вора се уклони испред сувра. На небу вигде није било прамена од облака. У 77, приспесмо виничкој караули. Ту сјахасмо коње, Стражари учинише почаст и брже боље скуваше каву и донеше хладне воде. По-

1) Путничке белешке године 1873.