Браство

ПР ер А

МУН

“

Ето, тек узгред да поменем, сама реч Цариград колико је крупна и једра! Колико садржи прошлости, колико показује садашњости, колико ли крије будућности једини тај град који је темеље своје ударио на рамена од два стара света! Вера и Бог, кад ч0век с мора гледа престоницу данашњих султана мора и нехотице дати за право Мустај-Кадији који, у „Гор„ском Вијенцу“, онако пламено описује ту „свечеву палату.“

0 Цариград се вековима гложе владаоци и дипломати, о њему мисле и сањају народи, у њему живе људи готово из свих племена од истока до запада сунца, у њему још владају Турци и, као нигде на другом месту, благују по улицама безројни турски пен,

И о том граду мимо све градове земаљеке ја у овај мах не ћу писати ништа !

И лепи Босфор, који својом зеленкастом водом саставља два мора а раставља два света, оставићу без помена!

Дринопољ ми је, као што већ рекох, отела ноћ и у доласку и у повратку, те га ни видео нисам.

А Пловдив, лепи стари Филипопољ, навлоњени на четири камените чуке, у широкој и родној Маричиној равни, само ћу дуго у памћењу задржати.

Татарпазарџик, са својим оризним њивама, и е Мутном Марицом коју су стари наши толико запамтили, даје ми и данас у толиким пословицама често помињемо, само је друга страна од дивне пловдиноке слике.