Браство

„ А |“ ; о кх % ".

Али једно местанце на том дугом и лепом путу, морам поменути и ја. Морам поменути Смћевачку Клисуру између Ниша и Пирота, кроз коју данас јури железница, и коју сам гледао неколико пута откад њом пролази ово чудо нашега века.

Наша је отаџбина пуна природних лепота, Њене железне пруге пролазе долинама у којима путник нв

зна чему пре да ве диви, па ипак је Сићевачка Кли-

сура лепота нада све наше природне лепоте. Она друге нема од Београда до Цариграда, а не ће је, чини ми се, имати ни од Београда до Париза !

Ту необичну природну лепоту желео бих при-

казати својим земљацима; желео бих кренути оне из-

међу њих којима није тешко путовати, да виде што нису никад видели, и да бе подиче ретком имовином своје отаџбине, јер је патриоту велика сласт уверити

ве да му отаџбина има нешто што друге и веће земље

немају !

Сад ћу огледати да опишем то чудно место и ако знам да ће најбољи опис бити тек бледа слика онога што би очи на самом месту за часак виделеи насладиле се.

у Србији има клисура врло много и врло раз• личних; има их тесних и мрачних, као што су Растишка и Сврљишка ; има шумовитих, као што ву Јан-

Коста Н. Христић, Пера Тодоровић, Др Лаза Лазаревић, Пера Божовић, и Манојло Ђорђевић-Призренац.