Браство

стене, рекао би човек, ромеже да прогутају дреку људску справу која силовито дими и жалостиво пишти тонући на месту Големој Ограњи у први тамник (тунел) који држи 60 метара.

Тај се тамник прође, светлост сине, и очи опет погледе десно и лево да се нагледају чудева, а дим силовито покуља, шисак на ново писне, и воз опет, на месту Галич-Печу,- утоне у други тамник који има дужине 184 метра.

Сунце честито и не огране воз, кад из овота мрака изиђе, а писак запишти казујући да се на месту Кумамовском Долу мора ући у трећи тамник који има 41 метар дужине.

Иза овога, на месту Божјим Врацима, воз понире у тамник четврти који траје 154 метра.

И, најпосле, на месту Литиши, улази се у тамник пети који траје 284 метра и излази већу ширину.

Пруга железничка кроз неке тамнике иде самим вамотворим каменом тако, да се неки нису морали ни засвођавати, а негде је, између тамника једнога и другога, усечена у камен, а подбијена пода стену тако, да очи хвата страх да бе та стена не превали и воз ва свим товарима не строши у млево.

Негде су се опет окомиле с врхова стена у Нишаву литице и точила, која прете много већом стра-

хотом него што је све тврде стене очима могу за =

дати, јер при најмањој киши низа стрмена точила овипају се грдне стене које свакад могу највећу несрећу учинити. Да се тако што не би десило, многа, су точила испресецана зидовима који би устављали

зна арене УМ