Браство

235

што вије ту учитељ, који учи децу буквици, часловцу и псалтиру, јер је отишао с врећом од гумна на гумно, да људи пишу и приложе колико ко милује пшенице за школу. По прегледу цркве седнемо па кућни доксат, да се одморимо. Понуди ме ракијом, коју ја нисам пио, а врло је жалио што нема вина. Вода је била тако добра, а врућина јака, да ми није ништа друго ни требало овим ње.

При поласку рећи ће ми попа: Бога ти, ефендија, каква је ово нова вера, која се деди од велике цркве '

— То су, попе, јеретици.

— Па шта ћу да радим % Џалићу ме, да ме уведу у ту нову веру....

— А ти нећеш '

— Нећу.

— Е кад нећеш, знаш шта ћеш '

— А шта“

— Докле је твоја нурија '

Он показа руком на читаву дубодоливу до околвих брегова.

— Е, онда кажи твојим нуријашима да је грехота да се оцепите од ваше свете старе вере и да своје душе ђаволу предате. Разумеш ли,

— Разумем, и хвала ти!

Тако се растанемо у 6 сати после подне.

ј. (РЕЋКОВИЋ.