Браство

“> сл —

Преварио би и врага на пању.

Пресјекох ти ријеч, уста ти се медом преојекла ! Реце се кад бе другом упадне у ријеч.

Прије зоре не може сванути.

Примило јој се као чичак за јаје! Да са не прими клетва, враџбина.

Прионуо као за очеву браду. В. Укеленчио као слијепац ковош,

Причај ти то мојој поњави. Гонио некакав Турчин Орбина, па му спала с рамена поњава. Кад Турчин види да га не може стићи, стане га звати, да му само нешто каже. „Причај ти то мојој поњави, ето је тамо на путу, а ја немам кад“, одтовори му овај.

Прошао кроз воћар, па га ударила шљивова грана. Пијан је.

Пружи Диганину прст, он ће и сву шаку.

Пуне су му очи улара. Крадљивац.

Пун као пас бува.

Развукао као курјак на раскршћу. Рече се кад ко рђаво цјева. |

Размази жену и коња, па тешко теби.

Реци му: аго, нек му је драго.

Рим први, Рим потоњи. Први су Римљани били развратни и грјешаш, пл ће и потоњи. Ова се пословица рече кад ко мрси, псује и т. д. Код Вука друкчије, ади ово ће бити прави смисао.

Ругала се кука кривом дрвету.

Ругао се котао лонцу, велика му уста.