Браство
84
Сам остаде на царевој војсци; Војевао за девет година.
Кад настала година десета,
Прекиде се та царева војска;
Не зна Мирко на коју ће страну:
Да ли стрини, да ли свету белу"... Окрете се својој милој етрини,
Далеко га она угледала,
Па је преда њ стара ишетала :
„Чедо Мирко, а где је Маринко %“ „(Ој бога ми, моја мила мајко,
— Јер за другу бољу не знам мајку Кад смо били у боју првоме,
Пуче пушка из те ватре прве,
Пуче прва, те уби Маринка.“ Заплака се јетрва Ковиљка,
Па говори сиротици Мирку:
„Чедо Мирко, оди ближе стрини,
Ја не имам да загрлим сина,
А ти немаш да т загрли мајка,
— Оди, Мирко, да т загрли стрина.“
(Ова је песма овде штампана по једној штампаној песми — истога имена — у новосадској „Даници“ од г. 1865. и по једној још нештампаној из пожаревачког округа у Србији.) Ур.