Браство

И ти у Турске окове паде:

И тебе Турчин тлачити стаде;

И ти са Српством роб турски поста :.

И ти претрпе много и доста,

Таман те облак беше покрио, Маћедонијо !

И сад си јоште у тешкој сети,

Нема те јоште нико да свети —

Јоште се само душмани ломе,

Да те подвргну јарму новоме,

А свак се прави приљатељ мио, Маћедонијо !

Али ће скоро ведар час доћи,

И твој ће очај у брзо проћи,

И твом ће сјају ускрс да стигне —

Чим Српство бојну заставу дигне;

Чим дође тренут дичан и мио, Маћедонијо !

Твоје ће дуге муке престати;

Твоја ће слава, опет, блистати;

Твој ће се углед, опет, подићи —

Ти ћеш све своје жеље постићи.

Прилип ће бити што је и био, Маћедонијо !

Вл. М. Јовановић. -