Браство

167

твртак један крај Сарајева, где су седели сами Турци. Орби листом скочише и стадоше гасити и само њиховом највећем напору хвала, што не изтори цело Сарајево! Срби сакупише шездесет хиљада гроша и дадоше их пострадалим Турцима. То их умекша,те о ускрсу не би покоља.

Ристу Савића позове Фазли паша да ортачки купују коже за ћуркове, ал паша не даде својих новаца. Савић накупује и сашије ћуркове. Док ето паше па га пита: Колико може бити ћара на ћурковима% Савић у нади на добит, рече: три хиљаде гроша. А Фазли паша: дајдер ти мени, што од ћара на моју страну долази, а на част теби друго. Савић немаде куд, него исплати.

Истом Савићу и многим другима беше Фазли паша дужан. Сазове их најзад Фазли паша па сваког особено пита: колико ти дугујем“ Како који каже, а Фазли паша њега у гвожђе. Последњи уђе Савић. Цитаће и њега паша. Но Савић се досети: вала, честити пашо, не дугујеш ми ни паре. А паша: пеки, ти хајде кући па гледај посла !

Јован Питол оде у Орбију послом у место заборавао сам које — где се баш тада бавио кнез Милош. Чује кнез, да је ту некакав Сарајлија па га зовне к себи и рекне му: повешћеш собом, кад се вратиш, једног коња паши. Питол се обрадује, што му паде у део, да носи паши поклон; чува, коња уз пут као зеницу, и чим стиже пред вече у Сарајево, одведе коња паши у шталу, а сутра, ће му јавити, ко му је поклон пратио. У поноћ