Браство

18

високо над јарчујачком висоравни и кад смо ми били пошли да лежемо, од чича Аксове куће се чуше два пушчана пуцња. Како је то био суботни дан, ми се на њих нисмо много освртали. Паде ми само у очи, да се нана не наљути много, што брат није већ дома, као што је то иначе било. У моје сестре се засијаше очи, а уснице се засијаше, но тек што изусти „Благо тетка Стани“ њен се поглед срете с наниним, и она заћута, па се даде у неко беспослено мишљење..... Сутра. дан нам је било све јасно. Тетка Стана је синоћ запросила чича Аксову Радојку за свог Радована. Младенци су се одавна испод очију погледали и једно за другим уздисали. Радован је био „побратим“ с мојим братом Милуном, а Радојка је била, нераздвојна од моје сестре. Мој брат ће уз то бити и девер Радојци, а ву већ знате како стоје тетка, Стана и моја нана. Те недеље је у нас било весеље, као да су они обоје били из наше куће. И доиста, око подне се оба вереника обретоше код нас. После мале шале и разговора Радојка оде с мојом сестром да обиђу кудељу, а Радован и брат се упутише друмом Е општинској судници. Јуче је биров викао по селу, да данас тамо дођу сви они, „који су напунили двадесет а нису претурили шесет година“... Ја сам седео под брестом у авлији и писао пропис за сутра, а у згради су остале и нешто разговарале тетка Отана и нана. Преписујући тако рећи механички из читанке „Милоша Поцерца“