Браство

67

стова, од сестара Лазаревих. Већина пак њих веле, да је остао од цара Лазара. Цар Лазар је, вели народ, био уобичајио, да о његовом имен-дану залазе невине девојчице по кућама и радњама, и да тамо певају разне песме.

ж ф ж

Још од првопосне недеље часнога поста, почињу се спремати сиротније девојчице да саставе дружину, „Лазарице“. Те су девојчице обично од дванаесте до петнајесте године (по селима иду и старије). Здруже се њих по пет, седам или девет, тек да их је беспаран број. Преко целог часпог поста певају свако вече код својих кућа, и тек се у петак у очи Лазареве суботе одену у нарочито, сељачко руво (ако су грађанке), и зађу по граду или по селима — да тамо певају.

Лепо је видети „Лазарице“ !

Напред пред дружином је „Лазар“. Он је одевен од пете до перчина у мушком руву. На ногама. су му лепи опанци или ципеле. На себе је турио дузлуке са дизгама“); белу, сељачку кошуљу (обично тосву); опасао се је ћемером“); обукао је џамадан јелек од црвене чохе; преко џамадана копоран, а преко овога и с преда и позади (на себи) окачио је неколико извезених марама“) — (чевриња, тул-

7) Потколенке, подвеске, доколенице. 2) Тканица. 8) Убрус, брисаљка,