Браство

711

Суботом пак идући улицом певају:

Море Којо Костадине, Да ли има емиљ по поље: 0ј га има, ој га нема За ди за два китку набра,

То певају до по дне, а од по дне:

Играј, играј наш Лазаре. Наш Лазаре барјактаре. Играј, играј наиграј се, Наипграј се, нарипај се, Наноси се мушко руво, Мушко руво белу тоску, Белу тоску алев ћемер, Алев ћемер ал дузлуци“.

Кад се већ враћају својим кућама из чаршије — певају:

Леле, леле Лазарице,

Е'д ли беше код ли прође: Јучер беше дан'с прође, Сал два дна у годину, Што не беше још два дђна:

(Све ове песмице довде наведене певају се по 1-ој арији — т. ј. као: „искочише Лазарице чим дадоше гласурице“.

„Лазарице“ у оном истом руву онако одевене и спавају обадве ове ноћи. Мештани морају сви