Браство

173

Па си пише своје љубе писмо. Писмо пише бистре слузе лије

И у писмо овакој ми збори:

„Ја песлушај драга моја мила, „Ја послушај моји црни јади, „Ја сирома за тебе умребм“.

Па си нађи славеја у башчу.

— Славеј поје на бадемско дрво. Стаде драти славејче да моли: „Тебе молим славеј пиле мало Ти славејче често полетујеш

„До љубине куће долетујеш. „Кад одлетиш љубе на пенџеру“ „Моја љуба на пенџеру стоји. „Ем си стоји ем си цвеће бере, „Ти ву пушти пишемо у саксије“. Олавеј узе од драгога писмо

Па га нови мене на пенџеру,

Тур. ми спушти писмо жаловито. И ја узна црно, жално писмо,

Ем га чатим ем си слузе лијем Сагледа ме моја стара мајка: „Што ми, чедо, толке слузе лијеш, „Што ми, чедо, бело лице мијеш, Да л је, чедо, водица нестала 7“, Свуд је мајке водица потекла

И у моји очи искочила,

— Искочила лице да ми мије, Од тешки је, мајки, жалови протекла Славеј ми донесе жаловито писмо,