Браство

206

гледати. Пред нама се, на југу, уздижу врлетне стене које продире бесна Пчиња. После десетину минута угледасмо одавде, доле у окуци Пчињиној, Скопљанску Бању — Катланово.

Признајем да сам се, и ако сам онолико желео да видим Катланово, овом приликом покајао, док не дођосмо у Катланово. Јер се с леве стране пута уздиже стрменито Катлановско брдо, е десне је дубока провалија, којом јури бесна Пчиња, а пут узан, колико да једва један натоварен коњ прође. Па ако ти се украде поглед доло у Пчињу помрчи ти свест; или ако се загледаш напред преко Катлонова у оно кршевито стење, па ти се и коњ поплаши — оде у наручје Пчињи,

Елем како тако, ми стигосмо весело у један и по час после подне у Скопљанеку бању — Катланово.

ж ж Ж

Да најпре разгледамо Катланово, па ћемо после околину, пошто се на Катлановеко брдо, код „Пустих Авуза“ попнемо.

У једноме планинскоме, кршноме котлу, који је заклопљен од Катлановскога брда с две, и пчињиних кршева е друге две стране, у кршноме котлу из кога се види само ово сиво стење, бесна Пчиња и ведро небо — лежи Катланово.

Близу Катланова (бање) има, преко брда, и село истога имена. Које је од кога добило име не зна се, али биће свакојако, да је село добило име од бање, јер, као што смо видели, положај је бање веома котласт.