Браство

Улегнаше Турци у избите,. Затекоше девет Бојковчиња Сви заспали како и поклани, Закачили сабљи на зидови. Приватише обадва Турчина, Подврзаше девет Бојковчиња. Крда десна закачише рука Најмалога сина Бојковога, Разбуди се млади Стојанче, Разбуди се па подвикна: „Отан'те, стан'те мили браћа, „Дошли су ни два Турчина“. Разбудише се сви те Бојковчињи, Разбудише се, али поврзани. Ги извели по бели друмови. Код су били до половин пута, Проговори млади Стојанче: „Еј ти Турче Усејинче

„И ти море Осман Токалијо, „Пуштите ме ја сам најмали „Куде ће идев моји овам браћа, „Њуде ће они туј и ја ће идем

Наш певач пе знаде даље да рецитује ову песму, нето је на моје захтевање исприча, и то овако

— По што су пустили Стојанчета, он се украде и врати се кући; узе оружје и врати се, стиже Турке, са браћом му, оба Турчина посече и браћу ослободи