Браство

222

Кој гу њума верује

Ми отишал у СоФија;

У Софија млад спајија. Каву вари и се Фали:

„ја што имам посестриму „Повестриму мому Миту, „Како њума никој нема. Мома Мита болна лега, Лежејки си књига пише, Па гу праћа у Соију.

У Софија млад спајија „Јел Софијо, млад спајијо, „Да ли знајеш што писује, „Што пивије бела књига, „Бела књига црви писма ;“ Књига шше — Мита, болна. Понудица је од Сеница Од Сеница лубеница;

Од Софија леблебија ;

Од Отамббла суво гројзе. (Си отишал млад спајија, Да си земе опроштење. Коња води, пешке оди; Леба носи гладан оди; Вода нови жедан оди; Само да затече живу Миту. Штом си дојде до село то Он си јавна добро коње. Коње тера пушки Фрља,