Браство

Напојио себе и ђогина,

Ђевојку је богом сестримио: „Богом сестро, лијепа ђевојко !

Кажи право, тако била здраво,

Ђе су двори од Пазара Муја.

Је ли Мујо на бијелој њули,

И је ли се јунак оженио,

И има ли од ерца порода '“ Проговара Марица ђевојка: „Кал ме питаш, незнана делије,

Кад ме питаш, да ти право кажем

Ђе су двори од Пазара Муја,

Је ли Мујо на бијелој кули,

И је ли се јунак оженио,

И има ли од срца порода —

Она кула, што је понајвиша,

Око куле велика авлија

(ва је, пуста, главам окићена :

Једна глава мила баба мога,

Мила баба и осам ми ората,

Оно ] кула од Пазара Муја;

И он није на бијелој кули,

Но је пош'о доље низ механе,

Да с Турцима пије ладно вино;

И јесте се оженио Мујо,

И он има два близанца сина“. Кад то чуо Јанковић Ненаде,

Метну руку у џеп од доламе

И извади два цекина жута,

Те дарова Марицу ђевојку: